Filozofija

Na­pi­sa­no pet-šest ne­de­lja pre pot­pu­ne pa­ra­li­ze, a za­če­to u jed­nom mo­men­tu lič­ne sve­ča­no­sti i sve­tle sun­ča­ne je­se­ni, Ec­ce ho­mo je bi­lo po­sled­nje de­lo Ni­če­o­vo, po­sled­nji grč sve­snog ži­vo­ta, ne „pred­go­vor ko­ji si­pa va­tru“ za jed­no no­vo stva­ra­nje, ne­go epi­log sve­ga što je on imao da dâ. “Ko sam ja? Čujte me! Ja sam Ovaj i Onaj. Ja nisam, na primer, nikakav bauk, moralno strašilo, ja sam, štaviše, suprotna priroda vrsti čoveka, koju je vrstu svet dosad obožavao kao punu vrlinu.”

Cena: 420,00 rsd

Filozofija

Ro­đe­nje tra­ge­di­je po­ja­vi­lo se pr­vi put 1872. go­di­ne. Od pred­go­vo­ra po­sve­će­nom Ri­har­du Vag­ne­ru pod na­slo­vom Ro­đe­nje tra­ge­di­je u du­hu mu­zi­ke, pa do po­sled­njih stra­ni­ca Ni­če ob­ja­šnja­va na­če­la le­po­te ko­ja su na­me­nje­na svim na­ra­šta­ji­ma. Pro­u­ča­va­ju­ći an­tič­ku grč­ku kul­tu­ru, po­seb­no grč­ku tra­ge­di­ju pi­ta se za­što su Gr­ci iz­u­me­li ne­što po­put tra­ge­di­je. Za­što su lju­di, či­ja se kul­tu­ra ina­če či­ni­la ta­ko ve­drom i pu­nom ži­vo­ta, od­jed­nom po­če­li da pi­šu slo­že­ne dra­me u ko­ji­ma je usa­mlje­ni po­je­di­nac oda­brao po­gre­šan put u ži­vo­tu, pa je sto­ga pao u mi­lost i ne­mi­lost bo­go­va? Ni­če sma­tra da grč­ki mit tra­ge­di­je bez­u­slov­no sla­vi ži­vot i dr­ži se za svo­ju srž po­sto­ja­nja bez okle­va­nja ili oprav­da­va­nja sa­mo­ga se­be etič­kim prin­ci­pi­ma. On je ja­san iz­raz sa­mo­ga ži­vo­ta.

Cena: 700,00 rsd

Filozofija

Nikad dovoljno razlučena borba dobra i zla! Dva vrhunska Ničeova filozofska dela u jednoj knjizi.

"Čovek mora samog sebe izložiti iskušenjima kako bi video da je predodređen za nezavisnost i naređivanje; a to valja pravo­vremeno učiniti. Ne treba se kloniti svojih iskušenja, premda su ona možda najopasnija igra koja se može zapodenuti, i to samo onih iskušenja kojima je čovek izložen u prisustvu nas samih a ne nekog drugog sudije. Ne treba se vezivati za neku ličnost, pa bila ona i najdraža - svaka ličnost je tamnica, a i skrovište. Ne treba se vezivati za otadžbinu - čak ni ako je najizmučenija i naj-nevnljnija - već je manje teško odvojiti svoje srce od pobedničke otadžbine. Ne treba se vezivati za sažaljenje: čak ni ako se ono odnosi na višeg čoveka u čiju retku muku i bespomoćnost gleda­mo samo zahvaljujući slučaju. Ne treba se vezivati za nauku: pa makar nas mamila najdragocenijim nalazima koji su, naizgled, sačuvani upravo za nas..."

RASPRODATO!
Ukoliko želite da Vas obavestimo kada naslov bude dostupan, kliknite ovde.

Filozofija

"Presit sam svoje mudrosti, kao pčela koja je nakupila previše meda, potrebne su mi ruke koje bi za mnom posegle..."

RASPRODATO!
Ukoliko želite da Vas obavestimo kada naslov bude dostupan, kliknite ovde.

Antikvarna izdanja

"Presit sam svoje mudrosti, kao pčela koja je nakupila previše meda, potrebne su mi ruke koje bi za mnom posegle..."Tako je govorio Zaratustra"je Ničeov najdalekosežniji i najambiciozniji poduhvat.

Cena: 550,00 rsd

Filozofija

Najslavnije i najkontroverznije Ničeovo delo, najbogatija riznica misli ovog filozofa.

Či­ta­lac ne tre­ba da se va­ra u po­gle­du smi­sla na­zi­va ko­ji je dan ovom je­van­đe­lju bu­duć­no­sti - „Vo­lja za moć - po­ku­šaj pre­o­ce­njivanja svih vred­no­sti". Sa ovom for­mu­lom do­la­zi do iz­ra­za je­dan pro­tiv­po­kret u po­gle­du na prin­cip i za­da­tak; po­kret ko­ji će u ta­ko da­le­koj bu­duć­no­sti za­me­ni­ti onaj pot­pu­ni ni­hi­li­zam, ko­ji opet pret­po­sta­vlja, lo­gič­ki i psi­ho­lo­ški, ko­ji ni­ka­ko druk­čije i ne mo­že do­ći ne­go pre­ko nje­ga i iz nje­ga. Jer za­što je sa­da po­be­da ni­hi­li­zma nu­žna? Za­to što na­še da­na­šnje vred­no­sti u nje­mu na­la­ze svoj za­vr­še­tak, što je ni­hi­li­zam kraj­nji lo­gič­ki iz­vod iz na­ših ve­li­kih vred­no­sti i ide­a­la - jer mi mo­ra­mo naj­pre do­ži­ve­ti ni­hi­li­zam da bi nam mo­glo po­sta­ti ja­sno ka­kva je za­pra­vo vred­nost tih „vred­no­sti"... Pre ili po­sle na­ma će bi­ti nu­žne no­ve vred­no­sti...

Cena: 1.500,00 rsd

Filozofija

U ovoj knjizi čovek nalazi na poslu „podzemnika", bušača, kopača, podrivača. Čovek ga vidi, pod pretpostav­kom da ima oči za takav dubinski rad, kako lagano, smi­šljeno, s blagom neumoljivošću kroči napred, da se ne bi suviše pojavljivala preka potreba koju sa sobom donosi svako dugo lišavanje svetlosti i vazduha; čovek bi njega samog pri njegovom mračnom poslu mogao nazvati sreć­nim. Ne čini li se da ga vodi neka vera, da ga obeštećuje nekakva uteha? Da možda hoće da ima sopstvenu dugu tamu, nešto svoje nerazumljivo, skriveno, zagonetno, jer zna šta će i on imati; sopstveno jutro, sopstveno izbavlje­nje, sopstvenu zoru?...

RASPRODATO!
Ukoliko želite da Vas obavestimo kada naslov bude dostupan, kliknite ovde.